Breaking news!
Belgrade, 16:11
Zahvaljujućiizvanrednim odnosima sa nacionalnim,narodnooslobodilačkim, a pre svega progresivnim pokretom “9831. p.n.e.”,došli smo do saznanja da su producenti kultne serije “Naša mala klinika”podneli tužbu protiv n.n. Obraza, odnosnolica, za krađu autorskih prava! Pravni tim NMK, koji smo zatekli ispred Palateparade, nam otkriva:
„Proteklih dana,svi smo bili svedoci jednog beskrupuloznog čina. Pred čitavim auditorijumom RTS-a(redak televizijski smor), bez trunke srama, puštena je u (v)etar reklama za “novu”seriju. I što je najgore u celoj priči, očekuje se da će ta serija bitigledanija od naše. Zbog cele te nepravde odlučili smo se na ovaj, krajnjeočajnički čin. Verujemo u reformisano (pravo)suđe , Velikog štrumfa misterMuskola i ministra dr Etkera. Takođe, u sumrak ćemo otići u posetu gđi VješticiRadeti, da pogleda u kuglu ko je odgovoran za sve ovo i baci čini na njega i njegovih17 sledećih i prethodnih kolena . Na ovaj način istovremeno obaveštavamo javnost da ćemo organizovati (ne)miranprotest, na kome će svoj performans izvesti pokret “Naši”, inače veliki fanovi “Našemale klinike”. Ovim putem želimo da naglasimo da mi od jutros nismo popili ni kapvode. Pijemo samo pivo i tako ćemo i nastaviti sve dok se ne raspišu vanredničekovi za naša autorska prava. Hajte molim vas, za tamo neku (mla)đanu i Avijatičare ima para, a za nas nema. Oni su svilopovi i smučili su se gledaocima RTS-a. Zato, rađajte decu, gajite ih i...živelo pivo!“
Usledio jespontani aplauz ispred Palate parade, iz mase okupljenih osuđenika se čulo:“Lopovi, lopovi!” a advokatiNMK su se zagrlili. U njihovim suznim očima, punim ponosa, videlo se da nećeodstupiti, makar morali da posle piva okrenu prasence na ražnju. Ovog puta ćeistrajati, po svaku cenu. Njihova priča mora biti naplaćena.
Naime, u drugojepizodi kontroverzne serije "Toma žedan, a Bokise češlja”, nakon odbijanja, slomljeni Tomislav odlazi u skupštinsku gostionicu i za poslednjih,izgužvanih 10 dinara naručuje litar stare ruske vodke. Sedi sam, u zadimljenomuglu i priseća se srećnih dana... Kako je samo bilo lepo dok se voleo sa svojimocem, Vojslavom. Kako je bio srećan dok je nosio bedž sa njegovim likom pokrajsrca... Bilo je dovoljno da mu poruči iz zločinačkog Haga: „Iho, đo soi tu padre,uradi...” A onda se pojavila ta prokleta fotelja… Obuzela ga je njena glatka koža, crn ten, dugenoge...
Ni sam ne znakoliko je razmišljao...
Nekoliko satikasnije, mamurni Toma, što od gladi, što od žeđi, se budi u privatnom KBC LDP(Lečimodepresivne političare). Kada je otvorio oči, dočekao ga je čovek sav u belom...Beli mantil, beli osmeh, belo na nosu... Dr Čeda Kokainović!
„Tomo, Tomo...Šta si to uradio sebi... Molim te, prestani sa štrajkom. Prestani! Znaš, kadaja podvučem crtu, naši životi se svode na jednu pravu, belu, prašnjavu liniju.Nemoj da prekineš tu liniju Tomo!”
I dok su muČedine reči kao hiljadu bubnjeva odzvanjale u glavi, Toma je upitao:
“Gde sam ja? Šta je sa foteljom? Gde je Alejandro?Floresita? Gde je…”
“…Ne zamaraj selepi moj”, prekinu ga Čeda. “Na sigurnom si, ne brini. Malo si izgubljen jer si udahnuo previše belogpraha stiropora. Ne sekiraj se, tako je i meni bilo prvi put, ali posle jelepo. Ne možeš bez praha. Želiš ga više nego fotelju. Hehehe”
“Nikada! Ona mije sve! Zbog nje sam izgubio oca! I pola braće! Gde su...”
“...ne umaraj seTomo... Treba da izdržiš do Uskrsa sa štrajkom. Dobro su svi, pale nekulogorsku vatru ispred zgrade Predsedništva. Ali avaj! Boki i dalje neometanoodlazi na fitnes, piling i lifting... E da! Dolazio je da te poseti! I Boki, ineki pop, mislili su da ispuštaš dušu...”
“Boki… Boki… Kad je… ne… je li raspi…”
“Ma smiri seTomo, ne uzbuđuj se... Sad će tebi čika Čeda da da bocu u venu, da nedehidriraš. Ne brini, nema novinara i onih plaćenika i satana, kako ih vizovete, sa B52. Baš ste šašavi. Vidiš da ne boli. Kako kad te ujede komarac. Pazna Čeda sa iglama hehehe”
“Ali fotelja… moram…”
I Toma utonu u san, a ispucale usne od sinoćnjeg pijanstva mu se regenerisaše.
Nedugo zatim, Alehandro uleće u sobu: “Tomo, šta su ti to uradili dušmani?! Dedinjskihazjajini?! Tomo! Tomo!!! Koliko sam ti puta rekao da ne smeš da piješ žestinu na gladan stomak, i još da negasiš vodom... Umalo da stradaš zbog Srbije, zbog naših plata i zaposlenostinaših naprednih drugova.... Ti si bio jedini koji je mogao da zaustavi inflacijukoja jede naše skromne poslaničke plate... Ko te je uspavao u ovom odsudnomčasu, kad ti bubrezi i jetra od alkohola otkazuju? KO?”
Međutim Alehandro je,u zanosu, zaboravio da zatvori vrata bolničke sobe… Sve je to krišom posmatrao ičuo Čeda. Možda on i nije bio doktor…
